Qianhai World Trade Finance Center фаза II, број 3040 Xinghai Avenue, Нансан Стрит, Qianhai Shenzhen-Хонг Конг Зона за сарадњу, 2001.
Qianhai World Trade Finance Center фаза II, број 3040 Xinghai Avenue, Нансан Стрит, Qianhai Shenzhen-Хонг Конг Зона за сарадњу, 2001.
Kako su se elektronske upravljačke jedinice, ili skraćeno ECU, tokom vremena promenile, zaista je transformisala ono što automobili mogu danas. U vreme kada su automobili prvi put dobijali ove kompjuterske mozgove, obično su imali odvojene ECU-ove koji su obavljali različite poslove, kao što su upravljanje motorom ili kontrola kočnica. Neki stariji modeli automobila iz osamdesetih i devedesetih godina imali su čak 10 do 15 ovih malih kompjutera koji su radili nezavisno. Brzo pomerenje u sadašnjost pokazuje da sadašnji automobili izgledaju potpuno drugačije. Većina novih automobila danas ima između 70 i čak 150 ECU-a! Ovaj veliki skok pokazuje koliko su se savremeni automobili komplikovali, sa svim vrstama naprednih funkcija koje zahtevaju sopstvene kontrolere. Od adaptivnog cruises controla do upozorenja o napuštanju trake, svaka funkcija često ima svoj sopstveni ECU.
Kako su elektronske upravljačke jedinice (ECU) postale svuda prisutne u automobilima, proizvođači su počeli stvarati integrisane sisteme koji upravljaju više funkcija putem jedne centralne upravljačke kutije, umesto da imaju odvojene module za svaki zadatak. Prelazak na ove kombinovane sisteme takođe donosi stvarne prednosti. Automobili postaju lakši jer postoji manja potreba za svim tim dodatnim delovima i kablovima koji se protežu unutar vozila. Osim toga, sve funkcioniše bolje zajedno kada komponente više ne rade jedna protiv druge. Ljudi koji rade u kompanijama kao što je NXP Semiconductors veruju da će ovaj trend i dalje biti prisutan kako se automobilski tehnologije razvijaju. Misle da ćemo u budućnosti videti još veća poboljšanja, ne samo u pogledu performansi automobila, već i u pogledu lakše održavanja i servisiranja. Ono što čini ovu integraciju posebno zanimljivom je to što omogućava vrata za buduće nadogradnje. Kada ima manje odvojenih sistema za upravljanje, proizvođači automobila mogu brže uvesti nove karakteristike, bez potrebe da potpuno ponovo projektuju velike delove vozila.
У самом језгру данашњих ЕЦУ дизајна налазе се микроконтролери, који делују прилично као мозак процеса када је у питању обрада разних података и одржавање везе између различитих компонената. Ови мали чипови такође обављају доста напоран посао, управљајући стварима као што су они модерни адаптивни системи круиз контроле које видимо данас у аутомобилима, а чак и управљање системима за избегавање судара који помажу у одржавању безбедности возача на путу. Технолошки свет је последњих дана постигао велики напредак, а микроконтролери су постали доста моћнији него што су били. Узмимо, на пример, нову серију S32K5 од NXP-а која има Арм Кортикс језгра способна да постигну брзине око 800 MHz. Такав скок у брзини значи да произвођачи могу уградити много напредније функције у возила без угрожавања перформанси или поузданости.
Растућа сложеност микроконтролера изазива праве проблеме за инжењере у данашње време. Интеграција софтвера постаје кошмар, а одржавање стабилности система у свим условима све је теже из дана у дан. Добра вест? Програмери налазе начине да заобиђу ове проблеме. Нови приступи кодирању чине софтверске компоненте лакшим за управљање, а алати су такође постали прилично напредни. Технологија микроконтролера се и даље брзо развија, што значи да аутомобили постају паметнији и сигурнији него икада раније. Современа возила сада обављају комплексне задатке које нисмо могли ни да замислимо пре неколико година, иако понекад и даље имају проблема са основним стварима као што је памћење где сте паркирали.
Prelazak na zonsku arhitekturu označava veliku promenu u poređenju sa načinom na koji su automobili ranije funkcionisali, sa svim tim odvojenim sistemima. Nekada svaki deo automobila je zahtevao svoju malu računarsku kutiju, ECU ako želite da budete tehnički precizni. Sada, uz zonske sisteme, sve je grupisano u određenim oblastima automobila. Ovo pojednostavljuje unutrašnjost vozila jer postoji manje kablova koji se protežu svuda. Proizvođačima automobila ovo odgovara jer smanjuje težinu i čisti dizajn. Postoje informacije da kablovi mogu smanjiti težinu za oko 30% kada se koriste ove nove konfiguracije, iako sam čuo da neki ljudi dovode u pitanje tačnost tog podatka. Ono što znamo jeste da je proizvodnja lakših automobila jeftinija, a i bolje rade na benzin. Osim toga, kako proizvođači počinju da koriste iste protokole, ovi zonski sistemi omogućavaju različitim brendovima da lakše komuniciraju međusobno. Takođe je kompatibilnost postala veoma važna jer svi pokušavaju da naprave pametnija i povezanija vozila.
Održavanje bezbednosti vozila koja su definisana softverom postalo je apsolutno neophodno sada kada su automobili sve više povezani i pametni. Zonska arhitektura zapravo pomaže u zaštiti od bezbednosnih rizika razdvajanjem različitih delova računarskih sistema automobila. To znači da ako jedna oblast bude hakovana, ostatak ostaje bezbedan. Kiber napadi na automobile su se takođe znatno pogoršali u poslednje vreme. Neka istraživanja pokazuju da je došlo do velikog skoka u ovim slučajevima – oko 125% više u poređenju sa pre pet godina. Zbog toga zonski pristupi tako dobro funkcionišu kod modernih automobila. Oni omogućavaju proizvođačima da unaprede bezbednosne mere upravo na mestima gde su najpotrebnije u svakoj sekciji vozila. Praktikovanje standardnih bezbednosnih smernica i ispunjavanje vladinih propisa dodaje dodatni sloj zaštite. Većina stručnjaka se slaže da i dalje moramo stalno poboljšavati naše odbrane. Na kraju krajeva, niko ne želi da mu automobil bude hakovan dok vozi autoputem, a kamoli šta se dešava sa bezbednošću vozača kada sistemi budu kompromitovani.
Autel MaxiSys MS909 EV ističe se kao nešto posebno kada je u pitanju rad sa onim zahtevnim sistemima visokog napona u električnim automobilima. Majstori vole koliko je pametan ovaj uređaj u otkrivanju problema i programiranju ovih sistema na pravi način, što znači bolje performanse i bezbedniji rad u radionici sa električnim vozilima. Mehaničari širom zemlje su već mnogo puta govorili o svom pozitivnom iskustvu sa ovim uređajem. Pričaju o preciznim merenjima koja se dobijaju odmah na početku, čak i tokom komplikovane dijagnostike koja bi normalno trajala sate. Šta čini ovaj alat toliko korisnim? Pa, funkcioniše sa skoro svim većim modelima električnih automobila dostupnim na tržištu, od Tesle sve do manjih brendova. Upravo takva svestranost objašnjava zašto sve više servisa počinje da ga vidi kao neophodnu opremu, a ne samo još jedan uređaj koji leži negde na polici.
Autel MaxiPRO MP808S-TS je stekao snažan položaj na tržištu kao preporučeni dijagnostički uređaj koji obavlja zadatke programiranja i otklanjanja kvarova za vozila različitih proizvođača. Ono što ovaj alat izdvaja su njegove napredne dvosmerne kontrolne funkcije, širok spektar servisnih opcija i kompatibilnost sa protokolima koji pokrivaju i više od 150 automobilskih brendova. Majstori cene intuitivni interfejs koji olakšava rad tokom stvarnih servisnih radova, što objašnjava zašto sve više radionica počinje da ga koristi u svakodnevnoj praksi. Jednostavnost navigacije u kombinaciji sa izdržljivom funkcionalnošću čini ga omiljenim među stručnjacima koji tokom redovnog rada u zauzetim servisima trebaju pouzdane alate.
Аутомобили се ових дана брзо мењају зато што паметни рачунари познати као вештачка интелигенција постају бољи у проналажењу грешака и чине да аутомобили раде без проблема. Ови алати вештачке интелигенције могу да уоче кад нешто можда престане да ради пре него што се то заправо деси, тако да механичари не губе време на непотребне поправке. Неке аутомобилске компаније сада користе вештачку интелигенцију да анализирају разне информације са возила док су још у употреби, што помаже да трају дуже и да укупно боље раде. Већина стручњака мисли да ћемо ускоро видети још више вештачке интелигенције у нашим аутомобилима како би рачунарски мозгови постали паметнији, а сензори јефтинији за производњу. Компаније као што је Тесла биле су испред криве овде, учећи своја електрична возила да уче из сваке вожње, док традиционални произвођачи као што је БМВ брзо надмашују захтеве потрошача за паметнијим и безбеднијим возилима.
Uspon oblaka programiranja i ažuriranja putem mreže (OTA) menja automobile na način koji ranije nismo ni mogli da zamislimo. Proizvođači automobila sada mogu direktno da šalju softverska rešenja i nove mogućnosti vozilima koja su parkirana u prilazima širom zemlje. Nema više potrebe za posetama servisa niti čekanjem nedeljama za popravke. Brojke iz industrije pokazuju i nešto zanimljivo – mnogi proizvođači su brzo skočili na ovaj voz. Vozači vole da ne moraju da se trude sa svim tim problemima, jer njihovi automobili postaju pametniji tokom vremena. Međutim, još uvek postoji posla da se uradi. Bezbednost ostaje veliki problem i za kompanije i za kupce. Šta se dešava ako neko hakne ove sisteme? A šta sa mestima gde uopšte nema mobilnog signala? Proizvođači moraju da unaprede zaštitu od kibernetskih pretnji, ali i da osiguraju povezanost automobila čak i u najudaljenijim mestima. Upravo to će odlučiti da li će ova tehnologija postati standardna ili će ostati još jedna luksuzna mogućnost.
EN
